Данас је одржана пресс конференција Општинске управе Теслић на којој су се обратили Милован Станковић, замјеник начелника Општине Теслић и Драган Мишић, шеф Одсјека за локални економски развој и европске интеграције из разлога да јавност општине Теслић и ширу јавност упознају о намјерама локалне заједнице и Општинске управе које чине у смислу стварања услова за привредни опоравак општине Теслић.
Замјеник начелника Општине Теслић, Милован Станковић истиче да општина Теслић спада у ред локалних заједница која је међу првима израдила нормативни оквир за подстицаје у привреди.
„Мјере за подстицаје у привреди су усмјерене у три вида подршке. Прва мјера се односи на директно издвајање средстава из буџета Општине Теслић за суфинансирање отварања нових радних мјеста. Друга мјера се односи на давање подршке привредницима у смислу давања грађевинског земљишта у успостављеним пословним зонама под повољним условима и испод тржишне вриједности, као и давање олакшица инвеститорима у плаћању дажбина и ренте за изградњу. Трећи сет мјера које су предвиђене кроз ову нашу нормативу су мјере везане за подршку пољопривредницима општине Теслић. Ове мјере се примјењују већ дужи низ година на простору наше општине и желим да истакнем да смо од многих домаћих и међународних институција који се баве анализом и статистиком добили увјерења и похвале да је Општина Теслић створила повољно пословно окружење. Да је ова тврдња тачна говори и чињеница да смо ми у ових претходних неколико година, тачније у периоду од 2012. до 2017. године имали повећање броја запослених за 1500 радника са тенденцијом да тај број буде стално већи. Оно што желим да истакнем је наш утисак да би ти ефекти могли бити и већи да на нивоу Републике Српске и Босне и Херцеговине имамо повољнију политичку ситуацију и сигурно је да би ти резултати били бољи.“ – рекао је Станковић.
Што се тиче конкретних мјера које је Општинска управа Теслић провела у претходном периоду највише се треба осврнути на мјере подршке за директно запошљавање у производним дјелатностима прије свега, које Општинска управа проводи од 2014. године, конкретно кроз програм подршке и давање средстава за запошљавање нових радника у производним дјелатностима.
Драган Мишић, шеф Одсјека за локални економски развој и европске интеграције каже да је Општинска управа подржала креирање више од 200 радних мјеста и да се сада налази на крају једног уговореног периода са 9 производних капацитета из општине Теслић који су до сада испоштовали уговорене обавезе и повећали број радника. Упоредо са тим прошле године је одлука која омогућава подстицаје у привреди унапријеђена и омогућено је да од ове године и непроизводне дјелатности, као и старт уп фирме могу да се кандидују за додјелу подстицајних средства и већ током ове године биће расписан нови јавни позив за шта је из буџета Општине Теслић обезбјеђено 200 000 КМ.
„Осим директне подршке из буџета Општине Теслић, ја морам да истакнем да смо кроз низ пројеката, прије свега међународних успијели да обезбједимо финансијска средства за запослење нових радника. Један ћу посебно да истакнем, а то је пројекат са Међународном организацијом рада који управо проводимо и управо сад је расписан јавни позив за наше фирме из области дрвопрераде и металопрераде, као и за пољопривредне произвођаче који желе да формирају комерцијално газдинство. Кроз овај пројекат биће обезбјеђено запослење нових 50 радника, а упоредо са тим проводили смо програме преквалификације радника према потребама наших предузећа које су они сами истакли и на крају процеса биће преквалификовано око 80 нових лица са евиденције Завода за запошљавање.
Осим тога сада смо тренутно у процесу завршетка пројекта који је протекле године успио обезбједити 18 радних мјеста за маргинализоване групе жена, а у најави је и један од пројеката са једном од међунардоних организација који ће обезбједити стицање првог радног искуства за минимално 10 висококвалификованих лица са евиденције Завода за запошљавање.
Други сет подршке је унапређење пословне инфраструктуре и ту би требало у први план ставити наше заједничке напоре са RAST пројектом који проводи CRS, а то је изградња инфраструктуре у пословној зони „Ланара“. Крајем прошле године ми смо завршили уређење првог дијела пословне зоне гдје је уређено укупно 14 парцела од којих је 6 већ продато локалним инвеститорима који своју производњу или шире или пресљавају у зону, а у разговору смо са још неким потенцијалним инвеститорима који су такође наши суграђани који живе или у Теслићу или раде негдје у иностранству.“ – рекао је Мишић.
Представници Општинске управе Теслић данас су такође осудили и окарактерисали крајње непримјереном изјаву генералног директора Здравствено-туристичког центра „Бања Врућица“ Александра Радошевића да потенцијални инвеститори не би требало да улажу у општину Теслић, већ да траже неку здравију средину.
Поводом ове изјаве замјеник начелника општине Теслић Милован Станковић каже да изјава има политичку позадину, јер без обзира што ЗТЦ „Бања Врућица“ представља врло важан привредни капацитет, њено руководство мора бити свјесно да се процедура коју је закон прописао у поступку издавања грађевинске дозволе мора поштовати, небитно које је вриједности та инвестиција. Да би се издала грађевинска дозвола захтјев мора бити комплетан и то је нешто на шта општина не може утицати, каже Станковић наглашавајући да у случају Бање Врућице још увијек нису створене правне претпостваке за издавање грађевинске дозволе за грађење жељеног објекта.
Изјаву Радошевића осудили су и у Привредном савјету општине Теслић. Предсједник савјета, иначе дугогодишњи привредник, Бране Петровић наглашава да у Републици Српској постоје проблеми у законској регулативи због којих све општине имају одређене тешкоће, али да се проблем ЗТЦ „Бања Врућица“ не може приписати Општинској управи.
