Иако је град Теслић релативно младог поријекла (тек неких 120 година), историја овог краја је веома богата и разноврсна. Ова подручја била су интересантна још и праисторијском човјеку. О томе на посебан начин свједоче налази остатака оружја и оруђа који су ископани у пећини у Растуши, Блатници, Врућици и Чечави. На стрмим падинама Борја и уз корито Усоре нађени су остаци примитивног рударског алата из времена Илира и Келта. У овим подручјима нашли су се и Римљани (око 250 п.н.е. почињу продоре у ове крајеве), што свједочи и један запис Плинија Млађег (62—113. год.) који говори да су они користили термалне воде Врућице.
Од ВИИ до X вијека када је забиљежено да у Усори влада Часлав Котроманић, Усора је била у саставу самосталне српске државе.

У доба владавине Кулина бана (1170—1204.) владајућа вјера у Босни је богумилство које се до XВ вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена остало је мало свједочанства о богумилима и њиховим учењима. Најзначајнији су свакако надгробни споменици, стећци којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља те на једној узвишици код Храст Потока. Најзанимљивији и највећи међу тим споменицима налазе се у Бањи Врућици гдје се распознају и темељи неког града.

Почетком маја 1463. турски султан Мухамед ИИ пошао је са војском на Босну и лако је освојио. Крајем 1463. угарски краљ Матија, у савезу са Млечанима повео је војску против Турске и успио да продре до Јајца и потисне Турке из сјеверне Босне. Та освојена подруја уређена су као бановине, јајачка и сребреничка, а у ту другу укључена је и Усора. Из тих времена средњовјековних босанских феудалаца остало је на тлу данашње теслићке општине мало видљивих доказа уз које су уткане разне легенде. Ти трагови су заправо рушевине некадашњих утврђења као што су Кастел код Гомијенице, Градина код Студенаца, Градина у Укриници, Градина у Рајшеви и Градина у Ружевићу.

Аустријска војска прешла је границу Босне 29. јула 1878. и већ три дана касније (1. августа 1878. године) стигла у подручје усорске долине. Одмах им је за око запела густа храстова шума погодна за експлоатацију, тако да године 1882. граде пругу Усора-Прибинић. Године 1896. на простору гдје се Велика и Мала Усора почињу приближавати једна другој, граде творницу за прераду дрвета — „Дестилацију“ и тиме отпочиње период настајања и развијања једног новог града, града Теслића.