ГЕОГРАФИЈА ГРАДА ТЕСЛИЋА

Општина Теслић по свим параметрима спада у ред највећих општина у Републици Српској. Општина се простире на 846 квадратних километара. Према подацима са последњег пописа становништва из 1991. године, Теслић је имао 59.854 становника. Након демографских осцилација у ратним и поратним годинама , процјењује се да општина има нешто више од 53.000 становника. Сам град Теслић има око 12.000 становника, а са приградским насељима и око 25.000.

Теслић је релативно млад град. Поникао је у посљедњим декадама XIX вијека заједно са првим пројектима индустријализације на овом подручју. За разлику од Теслића, неколико насеља, односно мјесних центара са подручја општине имају средњовјековну традицију и пуно су старија од града Теслића. Сам град је смјештен у питомој долини ријеке Усоре, на магистралном путу Добој-Бања Лука, на 85. километру од Бањалуке и 27. од Добоја.

На град Теслић наслања се живописно и веома угодно приградско насеље Бања Врућица. Са здравствено-туристичким комплексом у којем се налази пет хотела, природна бања за лијечење кардиоваскуларних обољења и објекат за спорт и рекреацију. Бања Врућица је надалеко позната и радо посјећена.

Посјећена је и као туристичка атракција и као здравствени центар, а са својих 1.000 кревета у хотелском смијештају, по броју ноћења у сирем окружењу, протеклих година једино су јој конкурисали Неум и Сарајево.

Од атрактивних садржаја на подручју општине Теслић свакако ваља поменути спортско-рекреативни центар на планини Борја, са мотелом „Хајдучка вода“. Надомак овог центра налази се манастир Липље. Манастир и манастирски амбијент остављају импресиван утисак, са културно-историјским рефлексијама које сежу све до 1219. године, када започиње његово грађење.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Општина Теслић се налази у сјеверном дијелу Централне Босне,односно захвата јужни дио западне половине Републике Српске. Са површином територије од 846 км² спада међу највеће општине Републике Српске. Граничне општине су јој  Добој, Тешањ, Маглај, Жепче, Зеница, Травник, Котор Варош и Челинац. Сам град Теслић смјештен је у долини Велике Усоре, на надморској висини од 204 м, на магистралном путу Добој – Теслић – Котор Варош – Бања Лука. Од Бања Луке је удаљен 85 км, а од Добоја 26 км.
Најближи аутопут је удаљен 100 км, а најближа жељезничка пруга само 25 км.
Подручје општине смјештено је између 40° и 45° сјеверне географске ширине. Од Јадранског мора је удаљено 190 км, а од Атлантског океана 1400 км.

 

РЕЉЕФ, НАДМОРСКА ВИСИНА И ГЕОЛОШКА ГРАЂА

Подручје општине Теслић, укључујући и већи дио Крајине, припада пространој цјелини са специфичним геолошким, тектонским, морфолошким и сличним обиљежјима, која је позната под именом Перипанонски обод, или јужни обод Панонског басена. Цјелокупни простор овог краја, поред незнатних површина испод 200 м надморске висине, чини побрђе, ниске планине и планине средње висине .
Поред њих, ријечне долине са клисурама између њих, површи-платои и мањи број крашких пећина, чине основне морфолошке црте овог подручја.

Рељеф општине Теслић можемо подијелити на сљедеће висинске зоне. Сјевероисточни дио општине захвата око 40% укупног подручја и налази се у зони између 200 и 500 м надморске висине. То су углавном равничарска и брежуљкаста земљишта око ријека Велике и Мале Усоре, те Мале Укрине. Крајњи југозападни и јужни дијелови општине су на надморској висини изнад 1000 м ( Вучја планина достиже висину од 1387 м ), међутим већи дио овог подручја налази се у зони између 500  и 1000  м надморске висине.

Геолошку грађу ширег простора Теслића прате разноврсне  минералне сировине. Пажњу заслужују налазишта мрког угља у неогеним наслагама теслићког басена. Лежишта угља, која су скромног квалитета, утврђена су на локалитетима Очауша и Младиковина, а скромне резерве магнезита на подручју Блатнице и  Слатине. Налазишта хрома откривена су на неколико локалитета  у подручју планине Борја.
Геотектонски односи у теслићком басену резултирали су  појавом термо-минералних вода. Структура педолошког покривача представља важан елемент природног комплекса, јер могућност искориштавања појединих врста тла зависи од њихових квалитативних својстава.

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Климу слива Велике и Мале Усоре одређују стандардни климатски фактори: географска ширина, рељефни склоп, удаљеност од мора, општа метеоролошка ситуација. Поменути слив захвата умјерени појас, а заједно са долинама Усоре и Босне окренут је ка сјеверу и захваљујући ријечним долинама меридијанског смјера омогућава продирање континенталних утицаја на подручје сјеверне Босне. Долине Велике и Мале Усоре релативно су затворене Вучјом планином и Борјом ка југу, па су затворене за утицаје са Медитерана.

Котлински карактер Теслића са Бања Врућицом и рељефни склоп који у појединим дијеловима досеже и до 1000 м надморске висине одређују мезоклиматске и микроклиматске карактеристике. Овај дио подручја лежи на правцима циклонске активности који одређују општу циркулациону форму атмосфере. Циклонска активност је усмјерена преко Посавине и Подунавља на овај простор. Циклонски упади доносе у Панонску низију масе са Атлантика које су влажне, па доносе падавине.

Антициклонска активност доминантна је у зимској половини године, а одређује је дејство Сибирског антициклона и положај депресија над Средоземљем. Антициклон зими праћен је хладним временом, мразом и маглом, а љети жегом.
На основу свих анализираних климатских елемената утврђено је да је клима слива Велике Усоре умјерено- континентална.