У процентуалном односу укупна задуженост општине Теслић износи око 10%, што уз законску границу од 18% чини општину Теслић међу најмање задуженим локалним заједницама у Републици Српској.

Проценат задужености је основни критеријум Министарства финансија Републике Српске за одређивање да ли је одређена локална заједница презадужена, а имајући у виду да су поједини медији данас тенденциозно издвојили Теслић као најзадуженију општину Републике Српске – јасно је да тај податак није тачан – управо према критеријумима Владе Републике Српске.

Теслић је у тим текстовима као јединица локалне самоуправе номинално, а не процентуално упоређен са општинама које су два, три, четири и више пута мање од Теслића, а самим тим су по критеријумима Владе Републике Српске далеко више задужене, док су истовремено из поређења изостављени градови као јединице локалне самоуправе, који су драматично више задужени, а међу којима има и градова који су недавно проглашени и који су мањи од Теслића.

Укупно номинално задужење Општине Теслић прије 10 година са датумом 31.12.2012. године износило је 9.199.849 КМ, док са крајем 2022. године према подацима Министарства финансија и трезора БиХ износи 8.858.635 КМ или неколико стотина хиљада КМ мање номинално, не узимајући у обзир инфлацију и губитак вриједности новца у десетогодишњем периоду.

Према јавно доступним подацима, у протеклом периоду реализовани су и реализују се бројни развојни инфраструктурни пројекти од животног значаја за становнике општине Теслић попут изградње водоводне мреже за неколико хиљада домаћинстава чечавског краја, Влајића и Љељуга, изградње нове филтер станице за питку воду, замјене главног транспортног водоводног вода, изградње постројења за прераду отпадних вода, изградња путне инфраструктуре у градском и сеоском подручју општине, кружних токова, новог градског моста и бројни други укупне вриједности неколико десетина милиона КМ.

Сви наведени пројекти финансирани су првенствено из буџета општине Теслић, донацијама међународних организација, али и кредитним средствима која су искључиво улагана у наведене пројекте од животног значаја за становнике општине Теслић, а не у потрошњу, као што је тренд на нивоу Републике Српске.

Важно је нагласити да је само у прошлој години за неке од наведених пројеката од међународних донатора обезбјеђено преко 8 милиона КМ бесповратних средстава или готово у висини укупног дуга општине Теслић.

Такође, нити једна од јавних установа на подручју општине Теслић није задужена код комерцијалних банака, док се у истом документу Министарства финансија и трезора БиХ могу наћи подаци о милионским дуговима јавних установа и предузећа других градова и општина. Општина Теслић редовно измирује све своје обавезе и буџет је ликвидан.

Дакле, по свим параметрима, Теслић не само да није презадужена локална заједница, већ по том питању и одговорном односу према јавним средствима може бити примјер другим општинама и градовима. Суштина објављивања нетачних података и оцрњивања Теслића је у потреби да се скрене пажња јавности са чињенице да Република Српска са 6 милијарди КМ укупног дуга од којег само ове године доспијева милијарду и 100 милиона КМ, док сав прилив ПДВ-а иде на отплату кредита, уз истовремену куповину скупоцјених аутомобила, хеликоптера и другог луксуза.

Матична служба

МАТИЧНА
СЛУЖБА

БФЦ

Теслићке новости