Разговарали смо са начелником општине Миланом Миличевићем о реализованим пројектима, раду Скупштине општине Теслић, јавних установа и предузећа на подручју општине и другим актуелностима.
У протеклих десет година урађено је много на плану развоја општине Теслић. Које реализоване пројекте би сте издвојили као најважније, а који пројекти се тренутно реализују или су у плану?
Као најзначајније бих издвојио пројекте по питању водоснабдјевања и проширења канализационе мреже од којих су сваки милионске вриједности и највећи су пројекти на подручју општине Теслић у задњих 50 година. Ове године приводи се крају ФИСЦХЕ пројекат изградње примарне и секундарне водоводне мреже за око 2.000 домаћинстава чечавског краја, као и Влајића и Љељуга, чиме је значајан дио општине Теслић, по површини једне од највећих у Републици Српској, обезбјеђен са питком водом. Паралелно са овим пројектом улагана су значајна средства у реконструкцију и проширивање неколико сеоских водовода, као и прикључење сеоског водовода у Витковцима на градски водовод. Реконструкција и изградња новог постројења за пререду питке воде у Студенцима, такође је значајан пројекат чија је реализација значајно одмакла, а којим ће се повећати капацитет и проточност градског водовода уз замјену старог главног вода, чиме ће Теслић бити обезбјеђен питком водом у наредних стотину година. Такође милионским пројектом проширења канализационе мреже на приградска насеља, изградњом главног канализационог колектора и пречистача отпадних вода рјешава се значајна комунална инфраструктура за велики број домаћинстава, а Теслић сврстава у једну од ријетких општина у БиХ које испуњавају еколошке стандарде Европске Уније. Урађено је такође много по питању инфраструктуре преко 100 километара путне мреже, те је асфалтирано преко 7 километара пјешачких стаза, урађено је преко 60 мостова, а значајан број насеља је добио јавну расвјету, при чему је постављено преко 700 нових расвјетних тијела. По питању инфраструктуре у овој години значајна је реконструкција градског моста, реконструкција више градских улица и тротоара, изградња кружне саобраћајнице у центру града на раскрсници главних улица, те измјештање теретног саобраћаја из града изградњом саобраћајнице кроз пословну зону „Борја“.
У раду Општинске управе Теслић увели сте многе новине које служе као примјер другим градским и општинским управама. Можете ли нам нешто више рећи на ту тему?
Фондом за пронаталитетну политику који је основан 2013. године, до сада су издвојена значајна средства за треће и свако наредно рођено дијете на подручју општине, а такође значајна износ средстава издвајају се за финансирање вантјелесне оплодње. Такође, Теслић је прва општина која је из властитог буџета, без обзира на врло тешку економску ситуацију у Републици Српској, подстакла запошљавање и отварање нових радних мјеста стимулисањем отварања нових производних занимања, а до сада је за у ове сврхе уложено 1,9 милиона КМ и директно суфинансирано стварање 453 нова радна мјеста у 142 привредна субјекта, док је укупно повећан број запослених на подручју општине за око 2 хиљаде у односу на ранији период. Општина Теслић је прва у БиХ која је покренула бесплатну интернет платформу за промоцију и продају домаћих производа под називом „Теслић Маркет“. Теслић је први увео стипендирање перспективних спортиста. У задње двије године у буџету општине Теслић уврштена је ставка субвенционисања заједница етажних власника за утопљавање зграда у циљу побољшања енергетске ефикасности и љепшег естетског изгледа града као значајне туристичке дестинације у Републици Српској. Може се набројати још много тога, али један симпатичан податак може да служи за понос и мени и свим осталим Теслићанима, наиме, Теслић је град са номинално највише стабала дрвећа у Републици Српској, којих сваке године посадимо по неколико стотина, што је сигурно и разлог зашто је Теслић један од најљепших градова.
С обзиром да је на једној од претходних сједница СО Теслић расправљано о Извјештајима о раду и пословању јавних установа на подручју општине Теслић, како ви оцјењујете њихов рад и шта би сте издвојили као највећи напредак?
Морам да кажем нешто што би требало бити нормално за све општине и градове као и државна јавна предузећа и установе, а није – све јавне установе и предузећа на подручју наше општине послују позитивно без минуса и дубиоза које су нажалост карактеристичне за цијелу Републику Српску у задњих 15так година. Стиче се утисак да је за све те године јавност се толико навикла да су милионски минуси и негативно пословање нешто сасвим нормално и уобичајено. Теслић је примјер у сваком погледу да може и другачије, боље, а зашто је то тако и могуће у Теслићу, а у огромној већини других средина није, закључак свако може извући сам за себе.
Како оцјењујете сарадњу са Скупштином, с обзиром да сте у претходном мандату имали озбиљне опструкције од скупштинске већине?
Задовољан сам сарадњом са садашњом структуром Скупштине општине Теслић, која је конструктивна у свим пројектима и активностима које као начелник предлажем и спроводим испред Општинске управе Теслић. То је тако из разлога што скупштинску већину чине озбиљни људи и политичке партије, а које имају као заједнички циљ развој и напредак општине Теслић.
Како видите општину Теслић у наредном периоду?
Теслић видим као модеран средњоеворопски град са изграђеном и уређеном неопходном инфраструктуром, како у урбаном тако и у руралном дијелу општине, са увећаним привредним и туристичким капацитетима, као мјесто у које ће људи пуним срцем долазити, а што мање трајно одлазити.
