У овој години планирана је реализација више капиталних пројеката од огромног значаја за општину Теслић. О конкретним тренутним и будућим пројектима разговарали смо са начелником општине Теслић, Миланом Миличевићем.
Када говоримо о капиталним инвестицијама и пројектима, подразумијевамо развојне активности чија је сврха да унаприједе квалитет живота становника наше општине. Можете ли нам рећи више о тим пројектима?
Дугорочно и квалитетно рјешавање питања водоснабдјевања на подручју општине Теслић је један од приоритета локалне управе, а вода сама по себи је од животног значаја за сваког човјека. Већ неколико мјесеци у току су завршни радови на изградњи секундарне водоводне мреже у склопу „ФИШЕ“ пројекта, те очекујемо да преко 2.000 домаћинстава из 11 села наше општине – 9 села чечавског краја, као и Влајићи и Љељуг – у току ове године буду прикључени на градски водовод и самим тиме добију несметан и поуздан извор питке воде. Раније је изграђено 7 резервоара воде, пумпне и препумпне станице и преко 40 километара примарних водова, а у задњих 3-4 мјесеца изграђено је већ око 15 километара секундарних водова који иду директно према крајњим корисницима, то јест домаћинствима. Ово је један од најважнијих и најзахтјевнијих пројеката у задњих 30 година на подручју наше општине, а имајући у виду да је његова прва фаза изградње примарних водова, пумпних станица и резервоара трајала три године, док ће ова задња фаза трајати око годину дана, можемо рећи да је реализован у рекордном року, упркос опструкцијама из неразумних политичких разлога интересне групе људи због којих је друга фаза била „на чекању“ читаве двије године. Након што су Теслићани на изборима „деблокирали“ локалну скупштину и самим тим развојне пројекте, чечавски крај, Љељуг и Влајићи добијају воду у року од годину дана. Данас сличну врсту опструкција са којима се суочавао Теслић видимо на примјерима Бањалуке и Бијељине, али су на срећу свих нас грађани општине Теслић одлучно одбацили такву политику и подржали наше пројекте и инвестиције чиме настављамо континуитет развоја Теслића.
Што се тиче водоснабдјевања, сам град Теслић са приградским насељима снабдјева се водом из филтер станице на Студенцима која је изграђена 1968. године, дакле прије више од 50 година. Можете ли нам нешто више рећи о пројекту изградње новог постројења за пререду воде?
Ширењем водоводне мреже претходних неколико година постоји потреба за дупло већим капацитетом за прераду и проток воде од постојећег постројења, које је такође као што сте навели изграђено прије више од пола вијека. У сарадњи са међународним донаторима, првенствено са Чешком Републиком и Чешком развојном агенцијом који су у ове сврхе издвојили бесповратну донацију од 5 милиона КМ, ушли смо у пројекат изградње новог постројења за прераду питке воде на Студенцима са најмодернијом опремом и технологијом, чиме ће Теслић ријешити питање квалитетног и стабилног водоснабдјевања за наредних 100 година. Општинска управа Теслић је у могућности да овај пројекат реализује својим и донаторским средствима захваљујући што је он изабран на јавном позиву расписаном од стране Чешке развојне агенције међу десетинама других конкурентих – као најбољи и најквалитетнији, што је заслуга читавог тима људи. Реализација ће почети већ ове године, а цијели посао би требао бити завршен за двије године. Паралелно са овим пројектом је и замјена азбестно-цементног главног водоводног вода којим се доводи воду од филтер станице до града и приградских насеља, а који такође представља застарјелу технологију која не одговара еколошким стандарнима. Такође, настављамо и са изградњом канализационе мреже за приградска насеља које је до сада изграђено преко 40 километара. Уз све то надовезује се и пројекат изградње фабрике за пречишћавање отпадних вода, што има не само еколошки значај због смањивања загађења, већ и економски јер се тиме Теслић доводи на ниво стандарда Европске уније, а који су неопходни за обезбјеђивање још више донација и инвестиција.
Инфраструктура је такође значајна за сваку локалну заједницу, а у протеклом периоду је у Теслићу по том питању урађено много широм општине. Које бисте инфраструктурне пројекте издвојили за наредни период?
Осим наставка реализације редовних годишњих планова изградње путева и мостова широм наше општине, као и уређења градског грађевинског земљишта, издвојио бих изградњу новог Градског моста и наставак изградње обалоутврда којима се уређује корито Велике Усоре на потезу од Маргите до Градског моста, као и штити град и приградска насеља од поплава. Након завршетка изградње на овом потезу у блиској будућности можемо очекивати изградњу обалоутврда и на потезу од Градског до Бањског моста. Тиме би Теслић осим заштите од поплава добио и знатно љепши и модернији изглед. Што се тиче Градског моста нагласио бих да је анализом стручњака Грађевинског факултета Универзитета у Бањалуци процијењено да је овај мост при крају свог вијека трајања, те да би безбједност саобраћаја преко њега била угрожена у наредним годинама.Нови мост би својим изгледом требао бити и један од будућих симбола Теслића.
- Претходних година изграђено је преко 100 километара путева, преко седам километара пјешачких стаза, три километра улица, 41 мост итд. Путеви који се категоришу као локални су осим пар километара у Чечави и Луг Марковићу у потпуности асфалтирани у дужини од око 40 километара. Наша општина је површином међу двије-три највеће у Републици Српској, па самим тим имамо и велики број тзв. некатегорисаних сеоских путева, а које ћемо у складу са програмима и буџетским могућностима наставити градити и у наредном периоду равномјерним улагањем у све дијелове општине. Ове године имаћемо значајну реконструкцију градских улица посебно улица која води од средњошколског центра до МЗ Рудник која је у најлошијем стању, а која ће бити реконструисана. Проблем саобраћаја кроз град је такође нешто у чије рјешавање улазимо у блиској будућности, као и модернизација манифестационог трга и изградња кружног тока код католичке цркве. Раније је израђена студија изводљивости изградње градске топлане у Теслићу, на чему ће се наставити активности у сврху обезбјеђивања услова и средстава за почетак реализације највјероватније по принципу приватног – јавног партнерства.
Када говоримо о пројектима, осим властитих средстава општина Теслић је у претходном периоду имала значајну сарадњу са међународним организацијама и институцијама, као и значајне донације за заиста велики број пројеката. Да ли и у наредном периоду можемо очекивати сличну или још већу подршку са међународног нивоа?
Могу да кажем да смо имали заиста одличну сарадњу са већим бројем међународних организација попут Развојног програма Уједињених нација (УНДП-ом), Европском Унијом, УСАИД-ом, као и развојним организацијама земаља попут Швајцарске, Шведске, Чешке Републике, Велике Британије и других. Од пројеката бих издвојио реконструкцију и утопљавање објеката средњих и основних школа, те дјечијег вртића на подручју наше општине, као и бројне инфраструктурне пројекте. По питању енергетске ефикасности општина Теслић од ове године је потписник Плана Европске Уније за смањивање емисије угљен – диоксида за 40% до 2031. године под називом „SECAP”, а по том питању очекујемо значајну подршку из европских фондова. С тим циљем у буџет општине Теслић ове године уврштена је ставка субвенционисања заједница етажних власника за утопљавање зграда у износу од по 5.000 КМ по једном објекту, а очекујемо и подршку међународних организација у тим активностима. Иначе и други пројекти које смо радили и радимо који се могу подвести под еколошке, попут фабрике за пречишћавање отпадних вода, могу значајно допринијети доступности европских фондова нашој општини, као и висини средстава. У склопу МЕГ пројекта који преко УНДП-а финансира Влада Швајцарске остварили смо значајне донације за пројекте из области од водоснабдјевања до инфраструктуре, отварања нових радних мјеста, те подршке јачању ефикасности локалне управе. Са британском амбасадом ушли смо ове године у пројекат унапређења рада и транспарентности општинске управе, који ће се рефлектовати кроз књигу стандарда којима ће се водити локална управа. Посредством јапанске амбасаде начелник општине Теслић је започео сарадњу са градом Хирошимом кроз потписивање повеље „Градоначелници за мир“, а коју чини заједница од око 10.0000 градова и општина широм свијета. Сарадња која се огледа у чланству поменуте заједнице која подиже свијест о опасности од нуклеарног оружја и симболичним сађењем сјемена дрвећа које је преживјело нуклеарни напад, отвара се пут за друге видове сарадње укључујући и привредну, као и за пројекте чији је покровитељ амбасада Јапана.
Осим свега наведеног, општина Теслић издваја у буџету значајна средства за подстицање отварања нових радних мјеста што је једно од најважнијих питања за становнике општине Теслић. Да ли су те мјере дале резултат?
Један од највећих проблема у Републици Српској и БиХ, али и у Теслићу је одлазак становништва са ових простора у земље Западне Европе. Ми у складу са нашим могућностима на локалном нивоу покушавамо да тај тренд зауставимо. Од када смо увели субвенције за запошљавање од 2013. године до данас повећао се број запослених на подручју наше општине за око 2.000 лица, што није мали број. У овој години Општинска управа издваја 250.000 КМ у ове сврхе, како за постојеће привредне субјекте, тако и за подршку покретању нових бизниса. У сарадњи са међународним организацијама сваке године обезбјеђивана су значајна средства за отварање малих приватних бизниса за жене и младе.
